Bila sam na moru sa prijateljicama i drugi dan odmora dobila sam od momka poruku kako raskida sa mnom jer više ništa ne osjeća prema meni. Grozno vrijeme, grozan način, ma sve je bilo grozno, voljela sam ga, život bi za njega dala, u tome trenutku mislila sam da je za mene život stao. Nema dalje…
Skočila sam istrčala do plače, koja je već bila na pola prazna, bilo je predvečerje.
Razmišljala sam sa uđem u more i nikada viče ne izađem, razne gluposti su mi padale na pamet, a onda sam osjetila ruku na ramenu, mislila sam da su me prijateljice sustigle, okrenula sam se bio je to neki nepozanti stariji muškarac. Pitao me je DIJETE DRAGO ŠTA JE TO TOLIKO TUŽNO, PA TOLIKO PLAČEŠ. Otvorila sam mu se kao nikom sve mu ispričala, mislila sam da će mi biti lakše, a onda je prišao skroz uz mene spustio ruku na moje grudi i rekao, ako hoćeš mogu te večeras tješiti.
Mislila sam da gore ne može, a ono matorac od 50+ godina želi da iskoristi priliku i da me odradi, odgurnula sam ga istim trčećim korakom vratila se u sobu. Ipak na neki način mi je onaj stariji, perverzni muškarac pomogao, koliko god bila loša i teška situacija uvijek može biti gore. Zato glavu gore i lajk za život, sve ostalo je nebitno…
0 komentari:
Objavi komentar