Vjenčali smo se mladi, ali moja supruga nikako nije uspjevala da zatrudni. 5 mučnih godina, pokušavanja na razne načine. Kada je napokon ostala trudna zahvaljujući vantjelesnoj oplodnji našoj sreći nije bilo kraja, a kada smo saznali da nosi dvojke i to muško i žensko, mislili smo da ćemo da umremo od sreće, ali ta sreća je bila kratka i samo uvod u potpuni pakao od života.
Trudnoća je prošla u najboljem redu, a komplikacije su nastale kada je rađala. Na porodiljskom stolu su umrli moj sin i moja supruga, ostala mi je samo kćerka… Mislim da je sve ovo božija kazna jer smo išli protiv Njegove volje, da je bilo određeno i suđeno Bog bi nam dao djecu i ona bi ostala trudna na prirodan način. Miješali smo se u Božiju volju i sada ispaštamo i ja i moja kćerka koja raste bez majčinske ljubavi 🙁
0 komentari:
Objavi komentar